Illyrian and Slavic
Danilo Savić & Orsat Ligorio
Abstract: This paper analyses borrowings of possible Illyrian provenance in Slavic. Sections 1 and 2 describe previous attempts at defining the borders and characteristics of the Illyrian language. The Illyrian forms are classified according to the system of anthroponymic areas of Illyricum established by Radoslav Katičić. Thus, they are labelled as either Liburnian, Delmato-Pannonian, or Illyrian proper. The main part of the material, covered in sections 3 and 4, consists of 59 onomastic and lexical items generally held to be Illyrian borrowings into Serbo-Croatian and, to a lesser extent, into Bulgarian and Slovene, often with cognates in Albanian and Romanian. The Illyrian origin of 13 forms is rejected. Section 5 discusses another 16 Slavic forms of unclear origin. Section 6 discusses eight Illyrian toponyms that were not borrowed into Slavic, but are helpful for the reconstruction of Illyrian phonology attempted in section 7.
Keywords: Palaeo-Balkan languages, Illyrian, Slavic, etymology, language contact, onomastics.
Empedoklovo sveobuhvatno znanje i ograničenost ljudskog razumevanja
Sandra Šćepanović
Apstrakt: U radu se razmatra način na koji se Empedokle služi primedbama o granicama ljudskog saznanja da bi istakao vlastiti sveobuhvatni filozofski uvid. Na temelju analize relevantnih fragmenata, autor istražuje Empedoklovu kritiku uobičajenih ljudskih pogleda na rođenje, život i smrt, te na prirodu uopšte, pa ga upoređuje s filozofovim božanski nadahnutim objašnjenjima istih fenomena. Empedokle prenosi svoje univerzalno znanje posvećenom i inteligentnom pojedincu, kojem se filozof obraća na način koji ga jasno odvaja od zbunjene i zabludele većine, prepoznate kao adresat nekoliko postojećih fragmenata upućenih publici u množini.
Ključne reči: božansko znanje, ljudsko znanje, prenošenje filozofskog učenja.
Stylistic and textual remarks on Isaeus’ On the Estate of Pyrrhus
Dimitrija Rašljić
Abstract: Isaeus’ third speech On the Estate of Pyrrhus appears to be different in language, style and ēthos than his other surviving speeches. I argue that it is not the most representative example of Isaeus’ supposed simplicity and clarity of diction. I demonstrate this by interpreting select examples of perplexing and ill-structured sentences, including some features of expression unique to the third speech. Throughout I attempt to elucidate some of the numerous textual problems. The conclusion is that this speech is corrupted or not Isaeus’.
Keywords: Isaeus, style, language, Oration 3, ēthos.
О проституцији у Псеудо-Демостеновом говору Против Неајре ([Dem.] 59)
Мирко Обрадовић
Апстракт: У раду се разматра терминологија која се односи на проституцију и сексуални рад у Псеудо-Демостеновом говору Против Неајре. Аутор се супротставља неким модерним трендовима који негирају да је у говору уопште било речи о проституцији, односно о продаји тела за новац или за неку другу корист или услугу. Расправља се о изразима и фразама коришћеним у старогрчком језику за означавање сексуалних радница и плаћеног секса, а анализирају се сва она места у говору која се извесно односе на »најстарији занат«.
Кључне речи: Псеудо-Демостенов говор Против Неајре, проституција, сексуални рад, закони, терминологија, хетере.
Pro Marcello: хвалећи Цезара Цицерон покушава да сачува остатке Републике
Борис Пендељ
Апстракт: Цицеронова беседа Pro Marcello, изговорена у сенату пред Цезаром, који је након пресудних победа у грађанском рату преузео све полуге власти у држави, оставља бројна отворена питања и стога и даље заокупља пажњу међу научницима. У сложеним временима, сложен однос две знамените личности, двојице политичара и књижевника, осликава се и у споменутој беседи. Овај рад представља још један покушај да се тумачењем Цицеронове искрености одговори на питање зашто је Цицерон на заседању сената прекинуо своје вишегодишње одсуство из политичког и јавног живота.
Кључне речи: M. Mарцел, Цезар, искреност, clementia, suasoria.
Моћ појединца у остваривању прореченог у Цицероновом делу De divinatione
Марина Андријашевић, Марија Кречковић Гавриловић
Апстракт: Предмет овог рада је Цицеронов спис De divinatione, који ће нам својим многобројним примерима из историје грчког и римског народа помоћи да сагледамо узрочно-последични низ кризе, дивинације и њеног превазилажења, те улоге појединца у поменутом низу. Цицерон у овом спису новијег филозофског дискурса са религијском тематиком аргументовано расправља о дивинацији, износећи опречне ставове кроз свој лик и лик свог брата Квинта. Занима нас шира слика јавног мњења Римљана о овој вештини, колики утицај појединац који добија дивинацију има на исход прореченог с обзиром на то да традиција доношења како јавних тако и личних одлука у складу са ауспицијама сеже до ab urbe condita. Анализираћемо примере које нам дају Квинт и Марко, и утврдити који су путеви преноса дивинације од богова ка људима, да ли је комуникација једносмерна или двосмерна и да ли се из ње могу „прочитати“ намере богова који их шаљу.
Кључне речи: античка дивинација, Марко Тулије Цицерон, De divinatione
Преглед температурних метафора у римској књижевности након комедије
Јелена Вукојевић
Апстракт: Циљ овог рада је приказ и анализа фигуративне употребе температурних метафора у римској књижевности након комедије. Илустративни примери из различитих књижевних родова и врста треба да одговоре на питање како су те метафоре функционисале, колико су биле разноврсне, да ли се у значењима види утицај комедиографске традиције и одакле су произишле иновације у њиховој употреби и значењу.
Кључне речи: метафора, римска књижевност, температура, топло и хладно.
Hyginus’ De Astronomia and Virgil’s Aeneid
Lee Fratantuono
Abstract: Several minor characters in Virgil’s Aeneid have names that are shared by other heroes cited in mythology and mytho-history. Close consideration of details about such homonymous figures as recorded in the De Astronomia of Hyginus reveals intriguing layers of meaning and potential significance for the poet’s choice of particular names, a finding that is rendered more interesting by the possibility of Virgilian access to Hyginus’ work.
Keywords: Virgil; Hyginus; Phorbas; Cretheus; Orsilochus.
St. John Chrysostom and the Woman: A Crisis of Understanding in the Fourth Century?
Il Akkad
Abstract: Referring to a story told by Cosmas Vestitor in his Life of St. John Chrysostom, Robert Browning, as well as a number of authors before him, inferred the existence of diglossia in the fourth century. We examine the story, and its predecessors to see what exactly they say.
Keywords: Hagiography, St. John Chrysostom, Late Antique Greek, diglossia.
Личне тешкоће у обредима прелаза као ђавоља обмана. Тертулијан и митраизам
Исидора Толић
Апстракт: Међу ранохришћанским ауторима који преносе податке о мистеријама Митре, Јустин Мученик и Тертулијан посматрају овај култ кроз концепт ђавољег опонашања (imitatio diabolica). То је теорија о постанку паганства која га објашњава као труд ђавола да, подражавајући различитим аспектима хришћанства, створи његову привлачнију имитацију и привуче себи све који не могу да препознају ово лукавство. Јустин заснива своје виђење ђавоље имитације на идеји о стварању лажних обистињења пророчанстава о Христу, док се Тертулијан усредсређује на опонашање хришћанских обреда. Тертулијан посвећује један одељак списа De corona militis опису иницијације митраисте у чин војника (miles). Овај опис се неретко пореди са приказима митраистичке иницијације из Капуе и Мајнца, који наговештавају значај хијерархије и осећај угрожености иницијанда у овим обредима. За разлику од осталих хришћанских аутора, који радо наглашавају постојање тешких искушења у митраизму, Тертулијан представља војников подвиг и као покуду недовољно постојаних хришћана и као упозорење на привидну врлину ђавољих поклоника.
Кључне речи: митраизам, иницијација, imitatio diabolica, хришћанска интерпретација, обред прелаза.
»Sich um Erkenntnis kümmern« Eine kurze Analyse von Gen 39, 6 und Problem des Satzes: ולא ידע אתו מאומה
Aleksandar Danilović
Abstract: Die Geschichten von Joseph und seinen Brüdern, seinem Aufenthalt in Ägypten und seinem Aufstieg zur Macht, zuerst im Haus des Potiphars und anschließend am Hof des Pharaos, gehören zu den berühmtesten biblischen Erzählungen. Kapitel 39 erzählt eine Geschichte über Josephs Aufenthalt im Haus des Potiphars und die Ereignisse mit seiner Frau. Davor erzählt Vers 6, wie Joseph einer der wichtigsten Diener von Potiphar wurde. Lesen der meisten deutschen und englischen Übersetzungen, wird ersichtlich, dass Potiphar, nachdem er Joseph zum Verwalter seines Eigentums ernannt hatte, sich um nichts anderes als um seine eigene Ernährung gekümmert hatte. Im hebräischen Text liest man das Verb ידע mit der Hauptbedeutung erkennen, wissen. Die folgende Analyse versucht eine Antwort auf die Frage zu geben, ob die modernen ידע Übersetzer sich bei der Übersetzung geirrt haben könnten oder ob das Verb noch weitere Bedeutungen eröffnet. Dazu ist noch die Bedeutung von der Präposition את beachtenswert – ob sie sich auf Joseph oder auf Potiphar, wie LXX vorschlägt, bezieht?
Schlüsselwörter: Josephsgeschichte, Joseph, Potiphar, ידע, sich kümmern um, wissen.
Пропаст Содома и Гоморе у Књизи Постања и њеним српским преводима
Војин Недељковић
Апстракт: Аутор детаљно упоређује осам српских превода Постања на узорку који обухвата главе 18 и 19, на том основу изводи карактеристику сваког превода понаособ, и износи неколико генералних запажања о превођењу Библије код нас.
Кључне речи: српски преводи Библије, Књига Постања, техника превођења.
Елегија Ad Lindam Фрање Елезовића – класицизам са сензибилитетом љубавне поезије ауторова времена
Ненад Ристовић, Јована Раденковић
Апстракт: Рад доноси анализу елегије Ad Lindam из посве непроучене збирке поезије на латинском језику позног српског неолатинисте Фрање Елезовића, штампане 1897. године. Као пример интимистичке лирике ова песма је реализована по угледу на римску субјективну љубавну елегију (Проперција, Овидија) и њене претходнике у римској лирици (Катула), уз (очекивано) додатне утицаје буколичког песништва (Вергилија) и (мање очекивано) Лукрецијевог спева. Ови стихови издвајају се и у збирци и у целини српске књижевности на латинском језику као једина права и довршена љубавна песма, а својим сензибилитетом кореспондирају са уметничким трендовима у европској књижевности који су обележавали време у коме су настали (успон модерне). У раду аутори прилажу и свој препев анализиране елегије на српски.
Кључне речи: Фрања Елезовић, српска неолатинистика, љубавна елегија, римска лирика, литерарни класицизам, књижевност модерне.
▼ Download