Civil war pollution in the Epodes and the Odes of Horace
Jovan Cvjetičanin
Abstract: This paper will examine the use of the vocabulary of religious pollution in Horace’s Epodes and Odes and its connection to the causes of the civil war and the potential role of Augustus as expiator. First, I will discuss the Roman notions of pollution, especially as they relate to bloodshed. I will then provide a sequential overview vocabulary used in the Epodes (7 and 16) and the Odes (1.2, 35; 2.1; 3.1–6, 24), which demonstrate a gradual movement from pessimism to guarded optimism. The main trends that can be observed are the shifting of the blame for the cause of the civil war from the ancestral guilt originating with Romulus’ murder of Remus to the overall degradation of morals, and fashioning Augustus as the potential, and eventually real, expiator of the civil war pollution and restorer of order. I will conclude with a reading of Odes 4.5 and 15, which depict the age of Augustus as purified.
Keywords: Horace, Latin poetry, civil war, pollution, purification, Augustus.
Лаида из Коринта – хетера и хероина
Мирко Обрадовић
Апстракт: У раду се разматрају бројна сведочанства из историјских извора о Лаиди из Коринта, хетери на гласу из класичног периода старе грчке историје (V–IV век пре н. е.). Иако се количина изворних података који сведоче о Лаиди, славној по својој лепоти и својим љубавним вештинама, мери у стотинама, и можда је већа него што је то случај са било којом другом познатом сексуалном радницом у грчкој старини, анализа извора показује да се о Лаиди у историјском погледу заиста може мало тога поуздано рећи. Како нека сведочанства и детаљи из живота хетере без сумње нису веродостојна, а друга се опет тешко могу довести у хронолошки склад, то је навело модерне истраживаче да рачунају са више Лаида, а понајпре да разликују »старију« од »млађе« Лаиде. У овом раду је, међутим, показано да идентификација неколико различитих историјских Лаида у класичној епоси није одржива, већ да представља модерни конструкт који није утемељен на античким изворима. Иако је име Лаида несумњиво било популарно име за хетере у старини, нема јасних потврда да је постојало више Лаида као славних хетера у класичној епоси, а и антички аутори познају само једну хетеру са тим именом. Осим тога, Лаида из Коринта једна је од малобројних жена у хеленској старини за коју се извесно може претпоставити да су јој вековима после смрти указиване и херојске почасти у граду Коринту. Њену херојску гробницу и споменик са представом лавице на постољу која предњим шапама држи овна обилазили су туристи и ходочасници, а локалне власти новог, римског Коринта ову су представу стављале и на бронзани новац као једно од истакнутих обележја града у 2. и 3. веку н. е.
Кључне речи: Лаида, Коринт, хетере, проституција, хероизација, традиција.
Digitalne tehnologije i latinski jezik: izabrane teme
Šime Demo
Apstrakt: U radu se ukratko predstavljaju tri digitalna alata potencijalno korisna za latiniste i istraživače u srodnim disciplinama. Prvi je MediaWiki, sustav koji omogućuje jednostavno stvaranje pretraživih baza podataka; drugi je R, program za statističku obradu, s pripadajućim paketom stylo; treći je LaTeX, sustav za prelamanje teksta. Sva su tri alata snažna pomagala koja mogu olakšati i ubrzati rad istraživačima u humanističkim znanostima.
Ključne riječi: digitalna humanistika, MediaWiki, R, LaTeX.
Појам ἔσχατος код Хомера
Јелена Фемић Касапис
Апстракт: Рад представља део ширег историјско-филолошког истраживања које се бави пореклом и историјским развојем садржајних и семантичких вредности термина који су из грчког дохришћанског света, обредног или не, прешли у речник теолошке струке својом дијахронијском идејном нити. У раду се представљају и разматрају употребе термина ἔσχατος у Хомеровим спевовима, у којима је реч у означавању даљине и удаљености просторно оријентисана. Након основних лингвистичких и етимолошких података о речи, бива приказано четрнаест потврда (седам места у Илијади и седам у Одисеји), разврстаних по обиму простора на који се појам односи, датих у опадајућем низу. Један од главних циљева рада је дефинисање квалитета удаљеног простора који исказује појам ἔσχατος, за разлику од других који описују ефективно исти појам, у циљу издвајања засебности основних црта семантичког лика термина. У раду су заступљене дескриптивна, компаративна, контрастивна и аналошка метода. Основне изворе рада чине два Хомерска спева уз припадајућу научну литературу.
Кључне речи: термин, ἔσχατος, есхатологија, појам, простор, удаљеност.
Elije Aristid i Sveti govori: problemi klasifikacije
Veronika Vasilić
Apstrakt: Cilj ovog rada je istražiti različite probleme vezane za Elija Aristida i njegovo djelo Sveti govori. Prva dilema odnosi se na klasifikaciju samog autora, postavljajući pitanje da li je on uistinu sofist ili se može smatrati samo retorom. Ovo pitanje je usko povezano sa kulturnim pokretom koji je bio dominantan u periodu njegovog djelovanja, a to je druga sofistika. Istraženi su i problemi klasifikacije koji se tiču Aristidovog najintimnijeg djela, Svetih govora. Nakon prikaza osnovnih informacija o Govorima razmotrena je i analizirana njihova kompozicija i kronologija, što je od značaja za pitanje klasifikacije. Na kraju, analizirani su Sveti govori kao autobiografsko djelo, religijski tekst i vrsta pohvalnog govora, izdvajajući pritom karakteristike koje ovo djelo primiču navedenim vrstama. Analizom je utvrđeno postojanje generičkih paralela s različitim drugim književnim i neknjiževnim podvrstama, a s obzirom na to da u antičkoj književnosti nije postojala jasna tendencija klasifikacije svih književnih podvrsta, u ovom radu retrogradno su primijenjene savremene definicije i nomenklatura.
Ključne riječi: Elije Aristid, Sveti govori, klasifikacija, druga sofistika, autobiografija, religijska književnost, pohvalni govor.
Етничка структура војске Антиоха III
Милош Мацан
Апстракт: Последњих деценија расте интересовање за проучавање селеукидске војске, а посебно за ратовање Антиоха III, које је постало предмет изучавања како у историјским, тако и у научно-популарним круговима. Овај рад пружа детаљан приказ етничке структуре Антиохове мултиетничке армије истичући њену улогу као интегративни фактор Селеукидске монархије. Главна препрека у изради овакве анализе лежи у томе што су етноними у наративним и епиграфским изворима (чији је број огроман, те овај чланак наводи само неколицину) успутно помињани, са изузетком Полибија, чије књиге које описују Антиоха углавном нису сачуване.
Кључне речи: Антиох III, етноними, војска, Селеукиди.
Variae lectiones ad Isaeum from the F573 SPbDA 375 manuscript from the National Library of Russia
Dimitrija Rašljić
Abstract: The manuscript F573 SPbDA 375 from the National Library of Russia contains Variae lectiones ad Isaeum on the folia 6r–8r, written by a German philologist and palaeographer Christian Friedrich Matthaei, who worked as a professor in Moscow. This paper is a publication of its Greek text, documenting which sources Matthaei used.
Keywords: F573 SPbDA 375, Matthaei, Isaeus, Dionysius of Halicarnassus.
On one unpublished Roman inscription from Nevesinje
Miroslav Vujović, Jelena Cvijetić
Abstract: The paper presents Latin inscription discovered in Kifino Selo, near Nevesinje (Bosnia and Herzegovina). The monument — limestone funerary altar, dated to the third century, was erected for a prominent Roman citizen from the Publicii family, by his mother. It is worth mentioning that another inscription, also from the third century, was discovered in the immediate vicinity of the church, at the site of Drenovik. It is a dedication made by Lollius Concessus, a consular beneficiary from the legio I Adiutrix. Although no archaeological research has been conducted so far, considerable remains of ancient architectural constructions on the site of Drenovik, as well as the strategic position of the place where the inscriptions were found in Kifino Selo, may point to the existence of an unknown settlement near the important road connection, which led from Narona to Nevesinjsko Polje and northwest via Konjic to Sarajevsko Polje.
Keywords: Roman period, inscription, funerrary altar, Kifino Selo, Drenovik.
Cimmerians: A forgotten people of the ancient world
Aleksandar Loma
Abstract: The paper addresses the problem of the ethnicity of the ancient Cimmerians by reconsidering the scarce evidence of their language as attested in Greek, Assyrian and Neo-Babylonian sources. They include a single gloss árgilla ‘underground house’, which proved not to be genuine; three names of rulers, that can be best explained from Old Iranian; and the etymologically unclear ethnic name itself. The name might reflect the ethnic (and linguistic) division of the Cimmerians reported by Herodotus: into a ruling class (basilées), presumably a nomadic Iranian superstratum, and the common people (dêmos) as its (probably Indo‑European) substratum.
Keywords: Cimmerians, ethnicity, language, social structure.