Ново издањe Маретићевог превода Налопакхјане?
Орсат Лигорио
Апстракт: У раду се расправља о обиму интервенција које би захтијевало ново, побољшано издање фундаменталног Маретићева превода староиндијске Налопакхјане, Песма о краљу Налу из 1924.
Кључне ријечи: Налопакхјана, индологија, санскрит, српскохрватски, превод, Томо Маретић.
Семантичка сфера риг-ведског појма deváḥ и проблеми њеног одређења
Луција Данилов
Апстракт: Рад настоји да утврди семантичку сферу риг-ведског deváḥ у контекстуалној употреби унутар формулаичне синтагме devá ékaḥ, која у химнама 1.32 и 10.104 посебно денотира Вртру, односно Индру. С обзиром на устаљен репрезентамен божанстава која се поштују у оквиру ритуалних пракси – deváḥ, те и на његов антипод у случају божанских противника – dāsáḥ, поставља се питање у којој мери овој поларизацији доприноси текстуална подлога, а у којој априорно конструисана перцепција о изгледу ведске религије, те и на који начин би се могла објаснити употреба обеју ознака у случају Вртре, змије која је заробила реке и која је персонификована препрека и примордијални Индрин супарник. Док су досадашња истраживања превасходно била оријентисана на митолошку подлогу, те и на сагледавање божанског квалитета према засебним чиниоцима унутар космичке борбе, циљ овог рада јесте да потцрта несигурност и неодредивост самог језичког знака у тоталитету и да обрати пажњу на текстуално окружење унутар појединачних химни које оказионално механизмом контекстуализације и конотације омогућује и ближе одређење широког значењског спектра риг-ведског бога.
Кључне речи: Риг-Веда, санскрит, deváḥ, dāsáḥ, Индра, Вртра, vr̥tra-hán-.
Апсолутни генитив код Хомера и српско-хрватски преводи хомерских спевова
Виолета Гавриловић
Апстракт: У раду се разматрају апсолутни генитиви и њима блиске конструкције у Илијади и Одисеји. На грађи двају хомерских спевова, најранијих књижевних споменика грчког језика, најпре се нуди опис развојног пута кроз који је прошла конструкција апсолутног генитива, постепено померајући синтактички склоп, док није попримила свој класични вид, а затим се, на два ›класична‹ превода, анализирају разне могућности предаје те конструкције у српско-хрватском. Хомерска грађа подељена је у две групе: »Гранични случајеви« и »Апсолутни генитиви«, а унутар друге је извршена даља класификација према функцији и значењу. Филолошка анализа је фокусирана на »Граничне случајеве«, који заправо одражавају почетне фазе у настанку конструкције. Опаске о српскохрватским преводима дају се у току саме те анализе и онда сажимају у завршном поглављу.
Кључне речи: апсолутни генитив, хомерски епови, српско-хрватски преводи.
HAMARTIA : An error of judgement or a character flaw?
Nastas Jakšić
Abstract: What is the meaning of ἁμαρτία in Aristotle’s Poetics (1453a7-22)? It is generally interpreted either as an error of judgement or as a character flaw, although no firm conclusion has yet been reached. The principal investigative problem lies in the fact that Aristotle offers no definition of ἁμαρτία whatsoever, for in the Poetics it is merely stated that the demise of the tragic hero comes to pass neither through badness (κακία) nor villainy (μοχθηρία) of his own, but rather due to some error (δι ̓ ἁμαρτίαν τινά). In order to overcome the interpretative limitations imposed upon us by the lack of relevant textual evidence in the Poetics, we intend to analyse Aristotle’s use of the cognate word ἁμάρτημα in the Rhetoric as well as the Nicomachean Ethics, and thereby construct an exhaustive definition of ἁμαρτία itself. Ultimately, it shall be demonstrated that ἁμαρτία is indeed an error of judgement.
Keywords: Aristotle, Poetics, hamartiа, hamartema, tragedy.
Nubia i meretrix: od starozavetne idolopokloničke nevernice do ranohrišćanske i srednjovekovne jeretičke meretrix
Bojana Radovanović
Apstrakt: Starozavetna metafora preljube/bludničenja je najizraženija u dvadeset i trećem poglavlju Knjige proroka Jezekilja i odnosi se na otpadništvo Samarije i Jerusalima od Jahvea zbog njihove nevere i bluda. U Svetom pismu je korelacija između idolatrije i bludničenja više puta naglašena. U Novom zavetu i ranohrišćanskim tekstovima, koncept meretrix počinje da predstavlja metaforičku preljubu prema Božjoj reči i otpadništvo od vere i Boga u obličju jeresi, nasuprot Nubia-i, Nevesti, odnosno Crkvi. Siže dve preljubne Jahveove žene nudi nam uvid u jedno mnogo složenije i šire istraživačko polje. Ovaj rad je zamišljen kao nacrt dosta obuhvatnije teme i predstavlja uvodno izlaganje u istu, sa hipotezom da su jeresi i paganizam neretko bili slično prikazivani u tekstualnim izvorima.
Ključne reči: idolatrija, apostazija, metafora, Stari zavet, Novi zavet, jeres.
Novozavetni tekstovi u svetlu društvene istorije ranog hrišćanstva
Milan Vukomanović
Apstrakt: Društvenoistorijsko tumačenje biblijskih, posebno novozavetnih tekstova, naslanja se kako na teološke osnove pristupa Sitz im Leben, tako i na teorijske i metodološke postavke sociologije i sociokulturne antropologije. Za razliku od čisto sociološkog pristupa, koji traga za opštostima i zakonomernostima u ponašanju i delovanju društvenih grupa i zajednica, društvenoistorijski pristup je više eklektičan, pa naginje i ka istorijsko-kritičkom proučavanju formativnog hrišćanstva. Predmet analize su tu onda socijalne i kulturne dimenzije biblijskog teksta i njegovog društvenog konteksta, pri čemu se primenjuju perspektive, teorije, modeli i istraživanja tipična za društvene i istorijske nauke.
Ključne reči: Novi zavet, Biblija, rano hrišćanstvo, društvena istorija, sociologija, hermeneutika.
The Lexeme θεραπεία and Its Significance in the Religious History of the Blessed Theodoret of Cyrrhus
Mihailo Milenković
Abstract: The bishop Theodoret of Cyrrhus (393–c. 463), actively engaged in the theological disputes and events of the first half of the 5th century CE, also wrote exegeses and ecclesiastical history. His Religious History, a collection of thirty lives of saints who lived near Antioch and Cyrrhus, was written with the aim of presenting Christian ascetics in the mould of classical examples whilst keeping the ideals of Syriac monasticism. This paper analyses Theodoret’s use of the lexeme θεραπεία in this work, after surveying its earlier use, in ancient Greek and early Christian literature. This lexeme is significant because of the prominent role of healing in the theology of Christians in Antioch and Cyrrhus and because of the importance of the cult of the Unmercenary Saints Cosmas and Damian.
Keywords: Blessed Theodoret of Cyrrhus, the Religious History, θεραπεία, Syrian hermits, asceticism.
Старозаветни ликови и мотиви у византијским етопејама и сродним књижевним (под)врстама
Душан Поповић
Апстракт: У раду аутор настоји да – из не тако малобројне скупине реторских припремних вежби, етопеја, као и књижевних текстова насталих по правилима за њихово састављање – издвоји и истакне поједине међу онима чији садржај, за своје основнo полазиште, узима ликове и мотиве из византијске Септуагинте.
Кључне речи: етопеја, Стари завет (Септуагинта), Нићифор Василаки, монодија, мимеза.
A Contribution to the Research of the Symbolism and the Context of the Double-Headed Eagle in Byzantine and Serbian Medieval Art
Anđela Gavrilović
Abstract: The motif of the double-headed eagle appeared very early in the ancient cultures of the Orient, from where it then reached Europe and later medieval Serbia. Much has been written about this motif in international scholarly circles, as numerous examples have been preserved. The paper shows that the motif of the double-headed eagle in Byzantine and Serbian medieval art has a different meaning depending on the context in which it is found (Figs. 1–4b). Particular attention is paid to selected examples of the double-headed eagle motif (Figs. 1–3), which show that in addition to the heraldic meaning, which is emphasized and most often attributed to it, the double-headed eagle motif also carried a strong Christian symbolism, as an emblem and image of paradise and heavenly habitations.
Keywords: double-headed eagle, Serbian medieval art, Byzantine art, symbolism, emblem of paradise.