Употребе и значења термина χλωρός у хомерским еповима
Александар Миленковић
Апстракт: Овај чланак има за циљ да укаже на разноврсну употребу и нејасна значења термина χλωρός у Илијади и Одисеји. Пошто издвоји и групише све примере овог термина, аутор износи анализу проблема- тичних места и нуди решења за непрецизна значења, у зависности од контекста и других семантичких околности.
Кључне речи: Хомер, боје, контекст, Вилијам Гледстон, лексичка семантика.
Запажања уз орфичку Химну Хекати
Мирослава Мајхер
Апстракт: У химни посвећеној богињи Хекати, међу бројним, често сложеним епитетима, за које се испоставља да припадају и другим божанствима, a најчешће Артемиди, налази се и име Περσεία. У чланку се разматрају могућa значења овог облика у поређењу са именом Персефоне и анализира доживљај Хекатиног лика у орфичкој химни.
Кључне речи: орфичка химна, Хеката, епитет, Περσεία, етимологија.
Old Phrygian totin
Orsat Ligorio
Abstract: Old Phrygian totin ‘?’ (M-01f) is derived from Proto-Indo-European accsg *dh₃tim ‘gift’.
Key Words: Old Phrygian, Proto-Indo-European, Etymology.
Херојство нових генерација: ἀριστεία у Цицероновим писмима Атику
Борис Пендељ, Драгана Димитријевић
Апстракт: Циљ овога рада јесте да се додатно осветли употреба грчке лексеме ἀριστεία у Цицероновим писмима Атику. Наша лингвистичка анализа показује да је адресант у сва три случаја дату лексему употребио како би окарактерисао понашање припадникâ млађе генерације.
Кључне речи: ἀριστεία, Цицерон, билингвализам, Долабела, Октавијан, нове генерације.
Jusivni i prohibitivni konjunktivi u Ciceronovim pismima Atiku i bratu Kvintu
Tatjana Zdravković Stojanović
Apstrakt: U članku se razmatra upotreba jusivnih i prohibitivnih konjunktiva u Ciceronovim pismima, i to kroz sinhronijski pregled dveju zbirki pisama, Ad Atticum i Ad Quintum fratrem. Analizom semantičke vrednosti pomenutih konjunktiva otkriće se mnogobrojne nijanse u značenju, koje nam pomažu da rasvetlimo Ciceronove odnose sa bratom i sa najboljim prijateljem.
Ključne reči: jusivni konjunktiv, prohibitivni konjunktiv, Ciceron, Ad Atticum, Ad Quintum fratrem.
The poet’s new clothes: A study of Aratus’ original style as reflected in the three Roman translations of his Φαινόμενα
Marko Vitas
Abstract: This paper explores the way three Roman translators of Aratus’ Φαινόμενα (Cicero, Germanicus and Avienus) treated the style of the original and what were their reasons for treating in such a way. These considerations should, furthermore, be also revealing as to the general conceptions and ideas the translators had about their task. The three stylistic features of Aratus assessed in detail in this paper are: (1) word play (as a typically Hellenistic asset); (2) personification and comparison (understood in a way characteristic of Aratus’ poem); (3) references to the poet-teacher and the pupil-reader (as a recurrent motive in didactic poetry).
Key Words: Aratus, Aratea, style, word play, personification, didactic poetry, translation.
Framing Turnus. Thematized morphological ambiguity of indicta causa in Livy 1.51.9
Goran Vidović
Abstract: The formula indicta causa is a technical legal term meaning “in the absence of the speech of the defense.” This paper proposes additional meanings of the phrase in Livy 1.51.9. Elsewhere in his work Livy thematically activates the morphology of the adjective indictus; frequent occurrences of both negations and forms of dicere are a discreet commentary on the ethical implications of judicial procedure in which the defense does not have (in-) the chance to address the court (dicere). In 1.49-52, however, the dominant imagery associated with Tarquin the Proud is of literal and figurative “imposition,” and the more recurrent prefix is the directional in-, not negational. This study argues in detail that the alternative, but not mutually exclusive, derivation of adjective indicta from the verb indicereconsiderably enriches literary interpretation of 1.49-52.
Key Words: indicta, prefix, imposition, imagery, conspiracy, Livy, Tarquin.