• Септуагинта на српском. Настала као грчки превод јеврејске Библије израђен у средини и за потребу хеленофоних Јевреја у хеленистичком Египту, Септуагинта је доцније постала Стари завет хришћанске Библије и као таква задобила у раном хришћанству статус изворника. Јединствени положај Септуагинте као темељног текста на размеђу (а то значи и на додирној линији) јудаизма и хришћанства чини да она представља предмет живог изучавања са разних становишта, па и на пољу библијске филологије и херменеутике. — Изучавање Септуагинте редовно је скопчано с њеним превођењем, конципираним оделито од рада с јеврејским изворником Старог завета. Пројекат Септуагинта на српском уперен је на то да се један такав превод обезбеди и за нашу академску, књижевну и културну јавност, али и да се он опреми елементима студијске Библије, с намером да се упадљиви недостатак публикација тога типа у нашој средини почне најзад поправљати. Уз рад на овоме отвориће се и простор за шире изучавање наше библијске традиције, која је од самих својих словенских почетака тесно везана за грчку Библију. — Прве публикације на овом пројекту биће Књига Постања, Књига Изласка и тзв. Мали пророци по Септуагинти. На томе су већ сада ангажовани научни тимови, и посао је доста далеко одмакао.
• Српска старозаветна ономастика. Стицајем културноисторијских околности, предложак српских превода СЗ (тј. јеврејска Библија, посредно или непосредно) све до данас не служи као предложак система старозаветних властитих имена, јер ова из јеврејског, преко грчког, путују до словенске Библије, па се тек одатле преузимају у српски. Уз досадашњи рад на Постању очитовала се потреба за систематским увидом у тај процес, па је ради тога сачињена је база података о ономастици Постања. Она ће се у будућности проширити најпре на читаво Петокњижје а затим и на цели СЗ. То ће омогућити да се тачније развиде и оцене досадашња преводна решења код нас и другде, те да се на солидној основи можда предложе и нова.
• Упоредни корпус латинских Библија XVI века. Модерно интерпретирање Библије се у много чему битноме заснива на достигнућима ране нововековне филологије и теологије. Нашавши се у фокусу конфесионалних превирања на европском Западу, Библија је током XVI в. постала предмет интензивног изучавања и тумачења. Суму ове активности представља серија тадашњих превода Библије на латински. Неки од ових достигли су дуготрајан ауторитет, те послужили као узор или и непосредни предложак многим преводима на модерне језике; између осталих, Даничићевом преводу СЗ на српски. — Дигитална паралелизација тих текстова, који у новије време побуђују доста интересовања на разним странама, омогућиће егзактније проучавање њиховог сваковрсног утицаја, а поготову је важно што ће се тиме стећи услови за филолошку анализу и оцену Даничићевог СЗ – што на нашој националној разини представља научни задатак првог реда. — Овај пројекат је у почетној фази: ради њега, Центар је у потрази за сарадницима вољним да се окушају у дигитализацији и паралелизовању латинских текстова.
