Homeric ἦτορ
Orsat Ligorio
Abstract: Homeric ἦτορ ‘heart’ and Greek ἦτρον ‘belly’ are derived from Proto-Indo-European *h₁eh₁-tr- ‘eater; stomach, belly’ assuming that *h₁eh₁-tr- stems from *h₁eh₁-, an allomorph of Proto-Indo-European *h₁ed- ‘to eat’, and that the meaning ‘heart’ is secondary to the meaning ‘stomach, belly’ and due to a shift in the original semantics of the word.
Keywords: Greek, Homeric Greek, Proto-Indo-European, Glottalic Theory, Etymology.
Πιθανές καταβολές περι τής προελεύσεως τής χρήσεως τής μάσκας στο αρχαίο δράμα
Jelena Femić Kasapis
Περίληψη. Η παρουσίαση αυτή αποτελεί μέρος μιας ευρύτερης ιστορικο- φιλολογικής έρευνας η οποία εξετάζει τις τελετές των αρχαιοελληνικών μυστηρίων. Οι έως τώρα αναλύσεις μάς οδήγησαν στην ιδέα της μάσκας και στην ιδέα της επιχρίσεως. Στο προοιμιακό τμήμα της εργασίας εκτίθεται η σχετική επιστημονική προβληματική. Το μεσαίο μέρος αποτελείται από τρία κεφάλαια. Στο πρώτο παρουσιάζονται οι γραπτές πηγές που επιβεβαιώνουν ότι στην αρχαιότητα οι συμμετέχοντες στις τελετές φορούσαν επαλειπτικά μέσα. Στο δεύτερο εξετάζονται δύο χωρία από μαγικά χειρόγραφα. Το τρίτο κεφάλαιο συνιστούν τρεις μαρτυρίες από τις οποίες καταδεικνύεται πώς και γιατί επαλείφονταν οι ποιητές. Στο άρθρο εφαρμόζεται η σημασιολογικο-συγκριτική μέθοδος, με τονισμό στα πολιτιστικοϊστορικά στοιχεία που παραπέμπουν στην εννοιολογική σύνδεση μυστηριακών τελετών και αρχαίου δράματος μέσω του συμβολισμού, αλλά και της χρήσης της μάσκας.
Λέξεις κλειδιά: επίχριση, μάσκα, πρόσωπο, μέσο επάλειψης, πηλός, γύψος, τελετή, μούστος, ποιητές.
Изводи из лексике Септуагинте
Милосав Вешовић
Апстракт. Кроз изабране примере отварају се дубљи увиди у одређене сегменте лексике Септуагинте, с посебним освртом на историјске околности њеног обликовања, дистинктивност унутар коине дијалекта, однос према хебрејским предлошцима, као и на питања у домену историјске семантике и синтаксе.
Кључне речи: Септуагинта, лексика Септуагинте, коине дијалекат, хебрејски предлошци, хебраизми, хомеризми.
Sallust on Mark Antony
Žarko Petković
Abstract: It was previously postulated and convincingly shown that Sallust was not a friend of Octavian, Mark Antony and Lepidus’ regime, although there is no information that he openly opposed
the Triumvirs. Sallust’s retirement from public office after Caesar’s death and more than one allusion to contemporary politics in his monographs leave no space for any other conclusion. The aim of this contribution is to show that Sallust’s hidden critique – which was the only possible at the time when the memories of recent sufferings dur- ing the Civil War and proscriptions were still strong – was specially aimed against Mark Antony. Concluding argument – but not the only one – could be found in Sallust’s (so far) unclear remark on hunting as servilium officium (Cat. 4.1): in fact, well known scandalous behaviour of Mark Antony and Cleopatra included hunting (Plut. Ant. 29.1).
Key words: Sallust, Mark Antony, Octavian, Second Triumvirate, proscriptions, Plutarch, hunting.
Le traitement des villes durant la guerre des «libérateurs»
Mariama Gueye
Résumé: Aux lendemains des Ides de mars une lutte sourde oppose les héritiers de César aux «Libérateurs» qui, eux, décident de s’éloigner de Rome. Mais ce conflit explose et embrase les provinces romaines d’Orient transformées en théâtres d’opération militaires. Si certaines cités sont épargnées d’autres, en revanche, sont soumises aux mêmes traitements que ceux infligés aux villes étrangères assiégées et prises d’assaut par l’armée romaine. Les «Libérateurs» et leurs hommes investissent les villes, leur imposent des prélèvements pécuniaires exorbitants, pillent les temples, détruisent certaines cités et réduisent leurs populations en esclavage.
Mots clés : Caius Cassius, Césaricides, Césariens, Esclavage, Incendie, «Liberatores», Marcus Brutus, Marc Antoine, Octave, Pillage, Prélèvements d’argent, Résistance, Soumission, Temples.
Licinianus ́account of the Roman campaigns against the Balkan tribes in 85 B.C.
Sara Lazić
Abstract: In Granius Licinianus ́ description (35.79–81 Criniti) of the Roman war in the hinterland of Macedonia in 85 B.C., two independent Roman campaigns against the Balkan tribes are mentioned. The fragmentary text has given rise to emendations, thus admits different readings. It is proposed here an interpretation of the text that seems the most plausible, on both historical and linguistic grounds. Relying on this interpretation, it seems proper to reconsider some common observations regarding certain Balkan tribes and their part in the First Mithridatic war, as well as the timing of the Hortensius’ military campaign.
Key words: Sulla, Granius Licinianus, Dardani, Dentheletae, Maedi, First Mithridatic War.
Два зачетника једне књижевности: О питању првенства у хришћанској књижевности на латинском језику
Ненад Ристовић
Апстракт: Укључујући се у вишевековну научну дискусију о томе ко је најстарији писац хришћанске књижевности на латинском језику, аутор најпре износи ставове који су се искристалисали као основани, а затим даје запажања о дијалогу Октавије Минуција Феликса којима ставља под знак питања све доминантније мишљење о Тертулијановом првенству. Најважнијим критеријумом аутор сматра драмски датум Минуцијевог дијалога, који, као и у случају његових литерарних узора, Цицеронових дијалога, одсликава стварне историјске околности. Датујући на тај начин Октавија у последњу деценију II столећа – чиме оставља могућим и Тертулијаново првенство – аутор налази да је погрешно посматрати Минуцијево писање као класицистичку реакцију на Тертулијаново писање, него да рад двојице писаца треба посматрати у контексту специфичних месних околности, нарочито њихове потпуно различите публике. Октавија, сматра, треба видети као израз социокултурне и интелектуалне елитизације хришћанске заједнице у Риму – која се одиграла у периоду између деловања двојице ’хришћанских философа’ у престоници, Јустина и Аполонија – што је период у који је смештен драмски датум Октавија, као и њене латинизације – која се догодила под папом Виктором I – када је ово дело написано.
Кључне речи: хришћанска књижевност на латинском језику, Минуције Феликс, Тертулијан, датовање, хронолошко првенство, драмски датум дијалога Октавије.
The Authorial Drama of Prudentius in the Apotheosis, Amartigenia, and Psychomachia
Aaron Pelttari
Abstract: The authorial persona figures prominently at the end of Prudentius’s Apotheosis, Amartigenia, and Psychomachia. In the first poem, the writer is supremely confident in his resurrection; in the second poem, he prays only for a lenient punishment; and in the third, he eagerly awaits the resolution to come with Christ’s arrival. Rather than read these passage as biographical evidence, this paper offers a model for how to understand such scenes as literary and fictional devices: they are designed to enact and elicit the faith that is a major theme in the poetry of Prudentius, and each passage suggests that the author’s survival is coterminous with his positive literary reception. One important result of a poetic reading of Prudentius’s faith is that it confirms the substantial continuity between his poetry and the previous tradition of Latin poetry. An appendix sets out the evidence for thinking that the Hymnus de trinitate was written as a preface for these three poems when they were arranged as a trilogy.
Keywords: Prudentius, Late Antiquity, author, persona, reader, reception, fiction.
Drosilla and Charicles: an Instance of the Ambivalent Classical Conception of Literary Emulation in Middle Byzantine Context
Dušan Popović
Abstract: Nicetas Eugenianus` novel Drosilla and Charicles is the product of mimesis in two ways. First, it is modelled on classical novels and as an imitation of the novel Rhodanthe and Dosicles by Theodore Prodromus. Second, another characteristic is even more important than this change in the established genre. In the work of Prodromus, namely, there are numerous items from classical novel-writers, which were never marked as such. In the Eugenianus` text, however, there are two explicit allusions to a couple of classical novels whose protagonists are mentioned. Since this is a rare instance in Byzantine literature, its characteristics are worth analysing.
Key-words: Byzantine novel, ancient romance, mimesis, Classical rhetoric.
Дуги живот краља Освалда Велимира Лукића: Антика, савременост, политика
Гордан Маричић, Жељка Шајин
Апстракт: У овом раду настојимо да укажемо на претенциозност тврдњи о античким мотивима као темељним карактеристикама трагикомичне фарсе у три чина Дуги живот краља Ослвалда Велимира Лукића. Наша пажња биће усмерена на претпостављене везе између његовог дела и античке трагедије, тачније, са Есхиловим Агамемноном. Такође, потрудићемо се да прикажемо како је шездесетих година прошлог века изгледало политичко позориште, и како је песник, и доцније управник, успео да „протури” такчу драму на репертоар Народног позоришта у Београду.
Кључне речи: Дуги живот краља Освалда, Велимир Лукић (1936–1997), трагикомична фарса, античка трагедија, Есхил (524–456. г. пре н. е.), Агамемнон, политички театар, езоповски језик.