Zu einigen skythischen Glossen
Abstract. Der skythische Name der Amazonen, von Herodot als Oiórpata (Οἰόρπατα) wiedegegeben und als ‘Männertöterinnen’ übersetzt, wird zu *Οἰθρπατα verbessert und als Zusammenstellung von altiranisch vīθr- ‘Krieger’ und *pāt- ay- ‘schlagen, schneiden’ erklärt. Die skythischen Glossen bei Hesychius adigór ‘Heuschrecke’ und ánor ‘Sinn’ werden zu altiranisch matika- bzw. manah- gestellt und einer dem Baktrischen nahestehenden mitteliranischen Sprache zugeschrieben, wo ein vorgestellter m- haltiger Artikel zu einer falschen Zerlegung führen konnte.
Schlußwörter: Glossen, Skythisch, Altiranisch, Baktrisch, Herodot, Hesychius.
Dans le cocon du mythe. Les raisons du silence de Cassandre dans l’épopée homérique
Christine Kossaifi
Résumé : Si Eschyle est le poète qui a le plus contribué à fixer l’image tragique de Cassandre, la princesse troyenne devenue esclave d’Agamemnon n’est pas absente de l’épopée homérique. Cependant, si l’aède semble être parfaitement conscient du potentiel, psychologique et poétique, de cette figure, il n’en exploite pas la symbolique et laisse le mythe dans son cocon : troyenne et femme, Cassandre doit rester un personnage épique, dont la voix ne peut se faire entendre que sous l’autorité des Muses, desquelles le poète tient son savoir, sa mémoire et sa place dans la société.
Mots-clés : Cassandre, Homère, Muses, épopée, mémoire, femme, Troie, tragédie.
Кад и како је настала фраза pax atque otium?
Драгана Димитријевић
Апстракт. Циљ овог рада јесте да истражи кад и како је настала фраза pax atque otium, коју су користили Цицерон и Цезар, као и да проникне у њено значење. Најранија употреба дате фразе, забележена у Плаутовом делу, већ показује да њена семантичка структура добро одсликава сложени римски појам мира у доба Републике.
Кључне речи: фраза pax atque otium, лексичко поље мира, Плаут.
Vergil’s Empedoclean Universe
Daniel Marković
Abstract: The author revisits the problem of the role of the song of Iopas in Aeneid 1 in order to corroborate and extend the observations of Damien Nelis about the functional coherence of Empedoclean concord and discord in Vergil’s epic narrative. The indirect nature of Vergil’s allusions to Empedocles, the author argues, reflects the nature of the abstract, conceptual presence of Empedoclean philosophical principles in the world that the poem describes. The role of the Empedoclean backdrop in the Aeneid is found to be primarily aesthetical. The study of Vergil’s Empedoclean allusions contributes not only to our understanding of the principles that animate the poet’s literary universe, but also the principles that unite his entire poetic opus, in which Empedoclean principles play a recurring role.
Key Words: Vergil, Aeneid, Empedocles, allegorical reading of Homer, Servius, cosmogony, universal history.
Ex viso. Трагови једне структурне дихотомије у језику латинских натписа
Војин Недељковић
Апстракт: Поводом формуле ex viso у једном вотивном натпису из горњомезијског корпуса (IMS 1.89) разматрају се и тумаче случајеви где латински епиграфски текстови сведоче о именичким дублетима типа visus ~us m / visum ~i n.
Кључне речи: вотивни натписи, епиграфске формуле, вулгарни латински, хетероклисија, аблатив.
Duties and Epistolarity. Semantic Transformations of officium in Latin Epistolography, IV–V c.
Elia Marinova
Abstract. This paper deals with a group of Latin substantives which acquired a new meaning and became, in effect, synonyms for epistula in letter collections of the fourth and fifth centuries. The semantic development of these words, which designate in their original meaning as nomina abstracta the reciprocal character of some kind of relationship (family, friendship, patronage) is examined on the ground of semantic changes of officium, a concept of central importance for the Roman world. It has been demonstrated that officium as a common word denoting ‘a letter’ occurs for the first time in the correspondence of Q. Aurelius Symmachus and, later, in the letters of Christian authors of the fourth and fifth centuries. The rethinking of the concept of officium by Symmachus is viewed in the context of several fixed semantic oppositions that became an integral part of the content of the Christian letter.
Key Words: epistolary duties, Late Latin, semantic change, litterae, officium.
The Admirable Protogenes and His Christian School
Uroš Rajčević
Abstract: The article examines in detail the school opened in Antinoopolis by Protogenes of Edessa, as reported by Theodoret of Cyrrhus (HE 4.18.8–9). The school’s programme and Christianized syllabus are compared with two systems of education: the relatively new (Christian) Syrian and the established Graeco-Roman. After the school is placed in the latter system, its exact place within it and its nature are considered, in particular regarding the teaching of stenography. Lastly, the article examines why Theodoret’s focus is on Protogenes as a proselytizer rather than an innovative teacher, the value and standing of high literary culture in later Roman society, and the role schools and education played in forming and maintaining this culture.
Key Words: Theodoret of Cyrrhus, Protogenes of Edessa, ancient education, Christian education in antiquity, late antique schools, grammatodidaskaleia.
A Traveler’s Guide to Crocodiles in the Middle Ages
Marijana Nestorov
Abstract. Medieval animal literature dealing with crocodiles is usually described as uninventive, mimicking, and based on copying authorities without any objectivity or critical thinking. This paper presents excerpts from medieval travelogues in order to show that objective descriptions of the crocodile are indeed possible to find, but that they depended greatly on the expectations of the audience. Felix Fabri wrote in two languages for two different types of audience and his works are used here as a case study to show that objectivity and critical thinking in describing crocodiles in the Middle Ages were applied when needed.
Key words: crocodile, travelogue, Felix Fabri, perception.
Plato Ficinianus: jedan renesansni primer recepcionističke kritike
Noel Putnik
Apstrakt: U radu se razmatra odnos firentinskog humaniste Marsilija Fičina prema Platonu u teorijskim okvirima recepcionističke kritike. Najznačajniji prevodilac Platonovih dela na latinski jezik dodavao je svakom svom prevodu argumentum, kraći predgovor čija je svrha bila pobliže upoznavanje čitalaca sa sadržajem dela. Fičinova argumenta, međutim, predstavljaju poseban hermeneutički problem jer tematski i konceptualno često ne odgovaraju sadržaju prevedenog dela. U radu je predstavljen jedan od najizrazitijih takvih slučajeva, Fičinov predgovor prevodu Platonovog dijaloga Ijon, i razmotreni su mehanizmi i mogući uzroci radikalne rekontekstualizacije kojoj pribegava Fičino.
Ključne reči: Platon, Ijon, Marsilio Fičino, renesansni neoplatonizam, recepcija, interpretacija, recepcionistička kritika.
Josipov problem u latinskoj kombinatoričkoj poeziji Ladislava Simandija (1655–1715)
Gorana Stepanić
Apstrakt: Autorica povezuje grupu latinskih elegijskih distiha neolatinskog pjesnika Ladislava Simandija s tzv. Josipovom permutacijom, matematičkim problemom koji se povezuje s epizodom iz Židovskog rata Josipa Flavija.
Ključne riječi: Ladislaus Simandi, vizualna poezija, kombinatorička poezija, Josipov problem, Josip Flavije.
Мора ли драгоцен бити и скупоцен?
Јасна Влајић-Поповић
Апстракт. У светлу творбе и семантичког развоја разматра се порекло готово синонимних сложеница драгоц(j)ен и скупоц(j)ен ‘pretiosus’, с једне стране као творби по моделу данас застарелог многоц(j)ен (као настављача српскословенске речи многоцѣньнъ, калкиране према гр. πολύτιμος, πολυτελής), а са друге као деривата именице ц(иј)ена преко од ње изведеног придева ц(иј)енан ‘скуп’, ‘јефтин’; управо због те антонимије прво значeње је накнадно потенцирано прво придевом драг, касније скуп.
Kључне речи: српски језик, сложеница, калк, семантички развој, многоцен, драгоцен, скупоцен.