A commentary on αἰών in Pindar
Sandra Šćepanović
Abstract. This article discusses Pindar’s usages of the semantically complex noun αἰών. On the basis of a detailed analysis of the contexts in which the word appears, the author offers a classification of the key semantic motivations characteristic of Pindar’s imaginative uses of αἰών. The results of this semantic analysis are also discussed in diachronic context and compared primarily with early epic and Presocratic uses of the word. In the light of this comparison, the article also touches upon the question of possible background of Plato’s innovative philosophical usage of αἰών in Timaeus (37D-38C).
Key Words: Aἰών, Pindar, Word Meaning, Context.
Mulieribus apta sunt blandimenta – umiljavanja u govoru ženskih likova u Plautovim komedijama Amfitrion, Bahide i Menehmi
Jelena Todorović
Apstrakt. Već su stari Rimljani uočili razliku u jezičkim registrima onoga što bi se moglo nazvati »muškim« i »ženskim« idiomom, ograničavajući potonji najvećma na umiljato podilaženje i neprekidno samosažaljivanje. Ovakva polna diskriminacija jezika više nego drugde, očigledna je u rimskoj dramskoj književnosti i delima njenog najreprezentativnijeg predstavnika. Cilj ovog rada je da u tri Plautove drame ustanovi i analizira ona specifična svojstva ženskog govora koja ga čine mekim, podilazećim i laskavim, i utvrdi da li su ta svojstva zajednička svim ženskim likovima ili postoji još finije jezičko raslojavanje među različitim tipskim likovima, odnosno da li unutar ženskog idioma postoji specifična društvena stratifikacija ili ne.
Ključne reči: Plaut, ženski govor, pol, ulagivanje, tipski lik.
Le furor en reflet : genre et effets de miroir dans le Monobiblos de Properce
Daniel Vallat, Emmanuel Plantade
Abstrait. Le présent article tente de comprendre quel dispositif littéraire permet à l’auteur masculin d’endosser, dans le Monobiblos de Properce, le rôle de l’amoureux furieux, alors que les poètes hellénistiques et romains l’ont caractérisé comme féminin. On considère, d’abord, comment le motif littéraire du furor amoureux devient un motif structurant du recueil, en circulant de manière spéculaire d’une instance à une autre. Puis on analyse le rôle poétique que joue un élément du discours furieux, la répétition du nom Cynthia. Enfin, on compare les voix féminine et masculine, pour mettre au jour la gémellité inégale qui existe entre les deux protagonistes de l’univers élégiaque.
Mots-clefs: poésie, élégie, genre, Properce, furor eroticus, reflets, voix, accent.
Приповедачи и проповедници. Скица за једну статистичку студију латинског језичког варирања
Војин Недељковић
Апстракт. Претраживањем текстуалних узорака из четири латинска писца (Ливија, Сенеке, Августина, Григорија Туронског) изналазе се и квантификују сличности и разлике у неколико тачака. Појединости констатованога стања тумаче се делом као знаци језичке еволуције, делом као назнаке жанровско-стилских константи кроз један дужи период језичке и књижевне историје.
Кључне речи: покласични латинитет, позни латинитет, језички регистри, језичке промене, вулгаризми, паратакса, хипотакса.
The Rhythm of the Day: Poetry and Prose. A Reading of Martial 4.8
Violeta Gerjikova
Abstract. The paper explores the composition, the stylistic features and the time and space references of Martial’s epigram 4.8, indicating the meaning created through the contrast in its bipartite structure, and through the imagery in the second part, which implies recognition for the realm of poetry, not much lower than that for the realm of political and social power. The title uses the metaphor of poetry and prose in order to emphasize the suggested high estimation of poetry. It is placed above the ordinary practical activities and the daily routine as being worth the scene of celestial eminence of the palace.
Key Words: Martial, Epigram, Daily Life, Structure of Time, Poetic Context, Divine and Earthly.
O antroponimiji Azala
Dragana Grbić
Apstrakt. U radu se govori o ličnim imenima plemena Azala, koje je živelo na severu Panonije i u rimsko doba činilo veću peregrinu zajednicu u toj rimskoj provinciji. Obično se smatra da je u pitanju panonsko (»ilirsko«) pleme, koje je pod Tiberijem preseljeno u severnu Panoniju iz doline Drave i da ono predstavlja svojevrsno »lingvističko ostrvo« u severnoj Panoniji, budući okruženo keltskim plemenima Boja, Eraviska, Herkunijata. Analizirajući antroponimiju Azala zabeleženu u epigrafskim spomenicima, dolazi se do zaključka da bi taj stav trebalo revidirati, o čemu govori činjenica da se značajan broj nelatinskih ličnih imena kod Azala može smatrati keltskim.
Ključne reči: epihorska antroponimija Azala, latinska epigrafika, rimska provincija Panonija, Azali.
La place et la fonction des animaux dans les poèmes d’époque vandale de l’Anthologie latine
Étienne Wolff
Abstrait : Les animaux occupent une place assez importante dans les poèmes d’époque vandale de l’Anthologie latine. Après avoir rangé les poèmes concernés par la thématique animalière en quatre grandes catégories, on examine si certains d’entre eux sont susceptibles d’une interprétation symbolique, et laquelle.
Mots-clés : animaux, Anthologie latine, épigramme, symbolisme, Vandales.
Od koga zajmiše jadranski Sloveni stare grčke riječi?
Orsat Ligorio
Apstrakt. U članku se u svjetlu akcentuacije razmatra pitanje srpsko-hrvatskih grecizama na Jadranu, i to da li su ti grecizmi pozajmljeni neposredno od Grka ili posredstvom ondašnjih Latina, tj. Romana.
Ključne riječi: dalmato-romanski, grčki, prozodija.
Придеви у новогрчком
Мирослав Вукелић
Апстракт. Број придева са три завршетка, који су били предоминантни и у старогрчком, још више је увећан у новогрчком. Њихова јасноћа при одређивању рода и погодност њихове парисилабичке промене учинили су да придеви са три наставка надвладају оне са једним или два наставка. Треба рећи да је постепени нестанак тих придева из живог језика ишао паралелно са губљењем парадигми консонантских основа старогрчке треће деклинације, којима су махом припадали. Неки од тих придева пали су у заборав, а неки су сачувани у метаплазираном облику. Ипак, известан број тих придева још увек се користи у одређеним колокацијама, а особито као именице. Придеви су у грчком тесно повезани са именицама и та се њихова особина огледа не само у томе што следе именичку промену већ и у томе што се поименичују.
Кључне речи: новогрчки, старогрчки, придеви, промена, парисилаба, завршетак, деклинација, компарација, перифрастична компарација.