Библија на српском језику

Целовита Библија у преводу Ђуре Даничића (СЗ) и Вука Караџића (НЗ) штампана је први пут у Пешти 1868. као издање Британског и иностраног библијског друштва, и то латиницом као пештанско, а ћирилицом као београдско (овде). Пре тога, Вуков НЗ је изашао у Бечу 1847 (овде; модерно приређен овде) и, самим Вуком ревидиран, у Берлину 1857 (овде). Публикацији Вук-Даничићеве Библије претходиле су и појединачне књиге СЗ по Даничићу: Псалми (1864, овде), Постање (1865), па и читаво Петокњижје (1866, овде). Дотерано издање Вук-Даничићеве Библије, »у коме су побиљежена једнака мјеста«, изашло је 1871 (овде). Потоњих репринта је безброј.

Библија у преводу Лује Бакотића објављена је у Београду 1933, такође као издање Библијског друштва. Целовитој Библији претходио је Бакотићев превод Песме над песмама (1925), Новог Завета (1930), Прича Соломонових (»Пословице«, 1931). Почев од 1989, Бакотићева Библија, с модификацијама (па и с помоћним материјалом који је приближава типу студијске Библије), штампа се и користи нарочито код протестаната.

У издању Синода СПЦ издата је 2010. прва српска Библија у коју су укључене другоканонске књиге СЗ. Даничићев СЗ (с невеликим модификацијама) ту је допуњен другоканонским списима у преводу Амфилохија (Радовића) одн. Атанасија (Јефтића); и ови су раније издавани понаособ на разним странама. За НЗ ова Библија доноси дотеран текст превода Комисије Синода СПЦ (који је први пут објављен1984. од Синода СПЦ и Библијског друштва). Сада је у најави њено шесто издање.

Средином 2021. објављена је, у издању Библијског друштва, Библија са СЗ у новом преводу Драгана Милина – првом који је сачињен непосредно с јеврејског изворника (те дакле не обухвата другоканонске списе). Овоме је придружен НЗ у преводу Емилијана Чарнића, који је први пут издат 1973 (и то с нешто помоћног материјала), а сад је донесен с малим модификацијама. (Чарнићев НЗ на интернету је овде.)

Од делимичних превода, којих је повише, издвајамо Нови Завет у преводу Димитрија Стефановића (1934, праћен Псалтиром по Даничићу), Јеванђеља у преводу Александра Бирвиша (1986, у четири засебне свеске), Псалме у Бирвишевом препеву (1990), као и његов превод Постања (2007, овде). Сви су ти преводи сачињени с изворних језика. Донекле по страни од свега стоји студиозно издање Постања које је у упоредном српском преводу с јеврејског и с грчког дао Атанасије (Јефтић), Београд 2004.

О тим и другим преводима Библије на српски добро обавештава Б. Бјелајац, Свето писмо у Срба, Београд 22003; аутор најављује и ново, допуњено издање.

Види и

• Библију на Pouke.org
• Чланак на српској Википедији
• Сајт Библијског друштва